Традиционална
пића. Најраспрострањеније
алкохолно пиће у дервентском крају је ракија
шљивовица, док се вино рјеђе конзумира. У прошлости су се, од безалкохолних
пића, зими највише трошили расо и воћна туршија
(најчешће од крушака
„дивљакиња“), а љети сурутка и тир са јабуковим сирћетом и шећером. Од јабука се правио мошт, који се
пио док не проври, а после врења, користио се као воћно
сирће. Од меда и
ракије прављен је шербе, а од вишње, грожђа или мијешањем воћа, сок сируп који се разрјеђује водом.
Ракије. Традиционално
пиће дервентског краја је ракија, која спада у жестока алкохолна пића која се
добијају дестилацијом масе настале алкохолним врењем. Најзаступљенија је ракија
од шљиве, а мање засутпљене су ракије од крушке, јабуке, дуња, кукуруза и дуда.
Ракију прави скоро свако сеоско домаћинство, на традиционалан начин, печењем
ракије у казану. За израду ракије најчешће се користе шљива „посавица“,затим „ранка“
или „бјелица“, а у новије вријеме све више се користи „чачанка“. За ракију од
крушке најчешће се у прошлости користила крушка „карамут“, а у новије вријеме
„виљамовка“. У новије вријеме све више произвођача користе савремене технике у
производњи ракије, али и савремене дигитализоване дестилерије. Таквом
производњом постиже се врхунски квалитет, па многи произвођачи добијају награде
и признања са своје производе. Међу њима се истичу воћне ракије манастира
Покрова Пресвете Богородице Доња Бишња, који производи ракије од шљиве, крушке,
дуње и кајсије, ресторан „Еден“, који производи ракије од шљиве, крушке и
јабуке те самостан Плехан који производи ракије од шљиве, крушке и јабуке.
Вино. Вино је у
прошлости мало коришћено, најчешће у обредне сврхе. Скромна производња и
конзумација вина започета је крајем 19. вијека, доласком аустроугарске управе,
да би послије Другог свјетског рата највећи дио винограда био уништен.У
посљедње вријеме долази до обнове виноградарства у дервентском крају, а међу
дервентским произвођачима се истичу Винарија Кузмановић из Мишинаца и Винарија
Ђуричић из Велике Сочанице.
Ликери. Домаћи ликер прави се најчешће од ракије шљивовице у коју се додају вишње или младе ораси те шећер. Познати произвођачи ликера су манастир Покрова Пресвете Богородице Доња Бишња, гдје се прави ликер од вишње и самостан Плехан гдје се производе ликери од вишње, ораха, дуње и дријенка, те траварица.