Амбарине

Амбарине или хамбарине су рупе у камену с малим отвором, широком средином и ужим дном. Осим у Детлаку, има их још у дервентским селима Горњој Лупљаници, Осињи и Дажници.

 У оквиру Комплекса, амбарине се налазе око 90 метара југозападно од цркве. Смјештене су на косини и усјечене у кречњачки терцијар.

Прва истраживања амбарина обављена су 1892. године, када су пронађена 23 удубљења у стијени. Том приликом истражено је 15 удубљења, док је осам амбарина остало неистражено. Сматрало се да су амбарине из римског периода, јер се слична удубљења у камену помињу у античким документима.

У Археолошком лексикону из 1988. године потврђено је постојање 23 удубљења у облику амфора дубине око 2 до 2,50 метра, промјера отвора око 0,60 метара, те трбуха од 1,20 до 1,80 метара. Највјероватније је ријеч о касноантичким гранаријима, који се датирају у период Велике сеобе народа – од IV до VII вијека.

Археолошким истраживањима 2009. године обухваћена су сва удубљења на овом локалитету, а установљено је да је највјероватније ријеч о средњовјековним спремиштима. Недостатак археолошког материјала у амбаринама и између њих, отежава датирање њихове изградње.

Истраживањем 2014. године, на основу назива амбарине и аналогија са житним јамама пронађеним на простору Балкана, утврђено је да су то била спремишта за прехрамбене производе, најчешће жито. Амбарине највјероватније потичу из касног средњег вијека, а коришћене су и у турском периоду.

Идејно рјешење уређења амбарина пројектовано је 2010. године, а надстрешница је грађена 2014. и 2015. године.