Традиционална храна

Основа исхране у прошлости био је хљеб. Бесквасни хљеб назива се погача, хљеб од кукурузног брашна „куруза“, а хљеб купљен у пекари или трговини, односно  „куповни“ хљеб назива се сомун.

На подручју Дервенте постоје бројна „старинска“ јела од жита и тијеста. Бунгур је каша од пшеничних зрна уситњених пребијањем, а кешке је врста бунгура од пшеничног зрневља у који се додаје кокошије месо. Каша од „пребијеног“ кукурузног зрневља заливеног млијеком назива се  јагле. Скроб је каша од сваке врсте брашна - кувана гушће са маслацем  или масним сиром назива се цицвара, а ако је кувана од кукурузног брашна, онда је то пура. Пријеснац је рјеђе замијешано тијесто од пшеничног или кукурузног брашна у које се додаје сир или кисели кајмак и које је преливено кајмаком. Када је ријеч о домаћим резанцима, кувани на млијеку су јуфка пилав, а тарана домаћи резанци кувани на води или млијеку и зачињени маслацем. Пите су: гужвара направљена од печених кора и заливена водом, бурек је пита надјевена месом, зељаница је пита са зељем, а сирница пита са сиром и груша која се прави од од грушевине - млијека које је измужено након што се крава отелила. Халва је упржено пшенично брашно на маслацу са додатим шећером. Колачићи, уштипци и преврте су комади тијеста пржени на врелом маслу или уљу.

Јела од кромпира су кромпир печен у љусци, преполовљени пећени кромпир звани „пола“ са кајмаком или сиром, “тучени“ (гњечени) кувани кромпир и кромпирна каља односно печени кромпир са месом. „Гра’гњече“ или „гра’туце“ је скуван грах, оцијеђен од воде, згњечен и помијешан са луком, кајмаком, масти или маслацем. Јахнија је каша од граха  са сувом  јагњетином и маслом или сирћетом. Каља је скуван свјежи купус са месом или без меса.

Млијечни производи коришћени су у свакодневној исхрани. Најпознатији су млади сир који се прави од некуваног, а обраног киселог млијека. Позната врста масног сира је Календеровачки сир. Суви сир је на диму осушени млади или масни сир.

Месо и месни производи најчешће су од свињетине, а истичу се сланина, шунке, плећке и “рибњача” (крменадла), кобасице и „крвавице“.

Од традиционалних јела истиче се храна која се јела приликом одређених православних празника или за важне животне догађаје. За Бадње вече јео се “тучени” грах с бијелим луком и погачом, а за Божић “печеница” (печено свињско месо), чесница, ковртањ и орашчица (три врсте обредног хљеба). За  крсну славу која не пада у дане поста („мрсни“ дани) јели су се „крсни“ хљеб, кољиво (кувано обредно жито) , кршњаче (печено свињско месо), “ћевапи“ динстана свињска јетра са луком и пите, а за посну крсни хљеб, кољиво, риба, „тучени“ грах, ротква и пите. Када се жена породи у периоду 40 дана од порода (бабине) ношено јој је јело – кувана  кокошка, колачићи, јаја и сир.