Привреда




Све до пред крај 19. вијека, простор који данас припада општини Дервента, имао је претежно аграрни привредни карактер и привреда је углавном била базирана на пољопривредној производњи и сеоском тржишту. Аустроугарском окупацијом долази до преокрета у привредној структури дервентског подручја и захваљујући доласку страног капитала стварају се услови за продор капиталистичког начина привређивања и то су почеци развоја индустрије , саобраћаја, трговине. Почетком 20. вијека , Дервента је била позната као трговачко мјесто са развијеним занатством и релативно богатом пољопривредном околином.
Други свјетски рат је донио огромна разарања на подручју Дервенте, тако да се по његовом завршетку морало поћи изнова у погледу привреде. Пољопривреда је забиљежила огромне материјалне губитке, уништен је сточни фонд, запуштени воћњаци и оранице.

Послијератни социјалистички развој карактерише смјена периода експанзије и рецесије привредног развоја. Гранска структура индустрије у том периоду карактерише се мањом разнородношћу. Водећу позицију заузимала је индустрија коже и обуће,слиједи текстилна, металска, прехрамбена, графичка. И квалификациона структура радне снаге на подручју општине одговарала је потребама лаке индустрије. Прије посљедњег рата Дервента је припадала групи средње развијених општина у БиХ са око 13.500 запослених. Текстилна индустрија „Укрина“са производњом од 10 милиона квадратних метара тканине у 1991. години, Фабрика цијеви „Унис“ са годишњом производњом од 40 хиљада тона цијеви, цијевних елемената и производа те Фабрика обуће „Демос“ са дневном производњом од 15 хиљада пари обуће били су носиоци извоза и привредног развоја општине осамдесетих година. У вријеме непосредно пред грађански рат долази до тешке економске кризе и пада производње.

За вријеме ратних дејстава 1992. године већи дио производних погона је оштећен или уништен тако да након рата, у складу са изградњом новог економског система, почиње процес приватизације друштвених односно државних предузећа који умјесто привредних гиганата форсира развој малих и средњих предузећа.Оснивају се и нова предузећа у приватном власништву и долази до ревитализације и убрзаног развоја дервентске привреде.

Индустрија је и даље један од носилаца привредног развоја општине али са знатно мањим учешћем у структури привреде него прије посљедњег рата.За Дервенту је карактеристичан динамичан развој малих и средњих предузећа у областима обућарске и металопрерађивачке индустрије, а посљедњих година и предузећа у области електронике. На подручју општине је већи број страних фирми, аустријских, италијанских и њемачких, које су значајан фактор у креирању позитивног привредног амбијента Дервенте. Знатно учешће у укупној привредиопштине оствариле су идруге привредне гране као трговина и угоститељство, грађевинарство, саобраћај и везе, финансијско-техничке и пословне услуге, пољопривреда и друге, које постају носиоци привредног развоја.Прерађивачка индустрија треба да постане кључни сегмент у креирању нових радних мјеста.

Привреда у 2015. години

    Финансијски резултати пословања привреде општине Дервента у 2015. години показују да су у привреди остварени укупни приходи већи за 0,90 посто у односу на 2014. годину, а остварени расходи су мањи за 13,20 посто.Укупна добит остварена у 2015. години износи 25.642.440,00 КМ и у односу на 2014. већа је за 50,90 посто.Укупан губитак остварен у 2015. години износио је 24.572.332,00 КМ што је у односу на 2014. годину мање за 77,11 посто . Према подацима Пореске управе Републике Српске на подручју општине Дервента је са 31.12.2015. године било запослено 6.037 радника. Највише запослених је у области прерађивачке индустрије-2.658,у трговини на велико и мало 1.151,у образовању 513,јавној управи и одбрани 254, у производњи рачунара, електронских и оптичких производа запослено је 309 радника итд.
    Према подацима Завода за запошљавање РС, Биро Дервента је 31.12.2015.године на евиденцији имао 2.273 пријављена незапослена лица.Број незапослених на подручју општине на крају 2015. године је мањи за 7 посто у односу на исти период 2014. године.
    Просјечна мјесечна бруто плата по раднику у 2015. години за подручје општине је износила 956 КМ, а просјечна мјесечна нето плата 634 КМ.
    У 2015. години је на подручју општине пословало укупно 177 привредних друштава, од који су 124 микро привредна друштва, 38 је малих привредних друштава, 11 средњих и 4 велика са преко 250 запослених. Према подацима Одјељења за привреду и друштвене дјелатности на подручју општине била је регистрована 501 предузетничка дјелатност, што је у односу на 2014. веће за 2,03 посто.
    Према подацима Агенције "АПИФ" на подручју општине било је регистровано 387 активних правних лица и 122 пословне јединице правних лица.Правна лица су у 2015. години остварила укупне приходе у износу од 351.905648,00 КМ или за 0,90 посто више у односу на 2014. годину.Позитивно је пословало 136 правних лица.
    Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ обим спољнотрговинске размјене општине Дервента у 2015. години износио је 477.866.527,00 КМ, од чега је извоз био 251.505.597,00 КМ, што је у односу на 2015. годину веће за 4,37 посто, док је увоз износио 226.360.930,00 КМ што је за 5,12 посто веће у односу на 2014. годину.
    У 2015. години Дервента је у извозу регије Добој учествовала са 52,60,а у укупно оствареној вриједности увоза регије Добој са 42,69 посто.Покривеност увоза извозом у 2015. години била је 111,11 посто. Извоз је највећим дијелом остварен у Аустрију, Италију, Њемачку, Мађарску, Румунију, Србију и Турску.
У укупној вриједности извоза Републике Српске у 2015.години општина Дервента је учествовала са 9,18 посто, а у вриједности увоза са 5,11 посто.