Дервентски вашар

Дервентски вашар (сајам) је привредно-забавна манифестација међународног карактера, једна од најстарих манифестација у Босни и Херцеговини и један од највећих вашара у бившој Југославији. Одржава се сваке године на православни празник Велику Госпојину, 28. августа, а има традицију од 1851. године.

Својим бројним и разноврсним садржајима, вашар привлачи бројне посјетиоце и туристе, прије свега са простора општине Дервента и сусједних општина Прњавор, Брод, Србац, Модрича и Добој, али и из цијеле Босне и Херцеговине, па и шире. Од свог настанка вашар најзначајнији догађај у Дервенти, а  служио је као јединствена прилика за прикупљање и размјену информација, договарање послова, упознавање младих, „показивање“ младића и дјевојака за удају…

Према историјским подацима и народним предањима, почетак одржавања вашара доводи се у везу са почетком изградње православне цркве Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина у Дервенти. Подизање цркве, на молбу православних вјерника, одобрио је ферманом османски султан Абдул Меџид И 1851. године. Почетак изградње цркве вјерници су обиљежили исте године народним весељем - првим вашаром. Градња цркве, која је посвећена празнику Велика Госпојина, завршена је 1855. године, а црква је освештана 1862. године. Вашар је у турском периоду одржаван у порти цркве.

Вашар добија на значају за вријеме аустроугарске управе, када је био један од највећих у Босни и Херцеговини. Називан је Годишњи вашар, а обиљежаван је од 28 - 31. августа. Био је значајан по трговини стоком, али и другом пољопривредном и занатском робом. У том периоду мјесто одржавања сајма помјерено је из црквеног дворишта на другу обалу Укрине, на Сајмиште гдје се и данас одржава.

Одржавање вашара прекидано је током ратова у 20. вијеку, а послије Другог свјетског рата дуже од једне деценије скромно је обиљежаван.

Од средине 20. вијека, Вашар осим привредног све више добија и забавни карактер. Обогаћиван је услугама угоститеља, луна парком, играма на срећу и другим садржајима. Уз Вашар као централни догађај, све више почињу да се организују привредне, спортске, културне и умјетничке манифестације.

Православни празник Велика Госпојина проглашен је 1992. године  крсном славом општине Дервента, а вашар са осталим садржаима назван је Великогоспојински сабор. Током Сабора прославља се крсна слава општине, додјељују признања истакнутим личностима и установама, одржавају сајам привреде и туризма, сомијада и фишијада, турнири у одбојци на пјеску и рукомету, моторијада, музички концерти и друго.